Srpski/Deutsch/English
Subota, 01.03.2008. godine

Dunav

Dan je počeo oblačno, sa blagim vetrom. Prognoza kaže kiša tek poslepodne. Računam, tada ću već biti kod kuće.

Nestrpljiv sam da što pre krenem, ali polazak ipak zavisi od vozača. Danas je to moj rodjeni brat, koga sam na prevaru, sinoć ubedio da me mojim kolima prebaci do Bačke Palanke. U 6.45 stiže poruka, kafa je popijena i možemo da krenemo.
Jutro u Bačkoj Palanci na njihovoj čuvenoj "Tikvari". Sunce se promalja izmedju oblaka, ali Dunav je miran, bez talasa.

Taman smo počeli da odvezujemo kajak sa gepeka kola, kada su naišli ribari. Na Dunav,u Palanku, se ne može doći, a da se mimoiđe Draško,koji je stalno tu. Neumoran je. Odmah je žučno hteo o poslu, ali brzo je shvatio da sam došao na odmor, relaksaciju.

Najzad sam krenuo. Cilj današnje avanture je Novi Sad, odnosno 32 km opuštenog veslanja, nizvodno.

Krećem polako uz našu obalu da bih kod mosta B.Palanka-Ilok uhvatio rečnu struju i prešao ka sredini reke. Oblačno je pa nisam fotografisao tablu na Hrvatskoj obali, veliku šahovnicu. Na našoj obali nema ništa.

Odmah posle mosta, a preko puta "Bagera", počinje mala ada, Govnaš. Nizak je vodostaj pa se ada nastavlja na zeleno ostrvo i tu pocinje, na špicu, prelep dunavski pesak. Bože kakvo je ovde leti kupanje!
Na 1286 km, preko puta vikend naselja počinju Susečke-Neštinske ade. Mala je voda, kamene pregrade su izišle, pa ne ulazim u dunavce. Držim se matice i mimoilazim peščane ade na sred Dunava. Sunca nema, šteta. Ambijent je prelep. Mirna voda, tišina, a kada se primaknem obali, čuje se samo cvrkut ponekog vrapca. Ipak je još zima.
Bližim se najlepšoj deonici Dunava. Uzvodno od Šašićeve ade je dugačak peščani sprud, a Dunav je širok, sremska obala se samo nazire. Nema sunca, pa fotografisanje pejzaža ne ide, jer je sve sivo.
Ali baš tu gde je najlepše, veslajući uz bačku obalu pocinje vetar. Sve je snažniji. Teško držim pravac, a talasi su sve veći. Počinje i surfovane niz talase. Sreća je da vetar duva s boka, tako da ipak napredujem.

Lepota Dunava se naglo menja. Od mirne uspavane reke, stvara se opasna, nepregledna, uzburkana voda. Razmišljam kako sam tipičan Balkanac, jer nisam poneo kajakaški prsluk. 
Sve je teže održavati pravac i dočekivati velike talase sa boka. Srećom, nazire se Brašina čarda na 23 km od početka ove avanture. 
Ali, ispred pramca kajaka su visoki panjevi, potopljene vrbe. Vetar i talasi guraju kajak pravo na taj krš. Pomišljam koji sam baksuz i na čuvene Marfijeve zakone. Trebao sam se udaljiti od obale, a ja sam se opet zbog sigurnosti primakao obali i idem pravo na panjeve i krš. Samo mi je to trebalo.
Vetar je sve jači. Uspevam da prodjem panjeve i sada to izgleda bezazleno, više sam se uspaničio nego što je trebalo. Ništa zato, ovo je dan za odmor i avanturu.
Stigao sam do Brašine kafane. Izlazim jedva iz kajaka, jer sam ukočen od poslednjeg sata napregnutog veslanja ali i jakih talasa. Brzo oblačim topli duks i odlazim u čardu.
Ovde je toplo, mirno. Kroz prozor se vidi penušanje Dunava, ali to je odavde tako idilično, bezazleno za onoga ko ne zna da su u pitanju kreste talasa. Uz topli čaj i novine,čekam brata da dodje po mene i kajak. Prekinuo sam ga u spremanju ručka (subota je njegov dan) srećom nije pravio problem. Valjda je shvatio da sam imao avanturu. .
Copyright © 2009-2012. Dunavski Rafting All rights reserved