Srpski/Deutsch/English
Novembar 2008. godine

Dunav

Novembar mesec. Još uvek su lepi sunčani dani, prekrasna jesen. Lišće jos nije opalo, ali zima bas miriše. Jutra opominju da se bliži kraj ove divne jeseni.
Subotu prepodne sam čekao cele nedelje. Šteta što ne radim kao cela Evropa, od 9 časova, nego ustajem u 5 da bi na poslu bio u 6.45-7.00. Svako jutro, koje je kao ovo osunčano, u meni budi želju za Dunavom. Ova reka odiše mirom, sirinom, specifičnim vazduhom. Rano ujutru taj vazduh je tako svež, hladno prijatan ali valjda, zbog vlage tako pitak. Radi njega i mira, obožavam jutro na Dunavu.
Toliko priželjkivana subota je najzad dočekana. Susret sa Dunavom je sam po sebi vec događaj. Onog trenutka kada sam izašao iz kola, kada sam se susreo sa Dunavom, dovoljan je bio da potisne želju za krevetom, jer sam sebe jedva naterao da ustanem tako rano. Ustao sam zbog ovoga.

Moj crveni kajak me je čekao. Opalo lišće koje ga je ususkalo, samo me je potsetilo na nedelju iza mene, na divna jutra koja sam radi posla propustio.
Prvi zaveslaji, pramac kajaka sto seče vodu, zvuk vesla u vodi, to je ono pravo. Zbog toga sam tu.

Magla je, prava jesenja. Preveslavam Dunav, krećem uz desnu obalu ka špicu i ulazu u rakovački dunavac. Ispred mene je špic nekadašnjeg Velikog mačka. Tu je plićak, ostatak velike peščane ade. Sprud bi se i sada pojavio ali vodostaj mora da bude još 30 cm niži. Ovaj niski vodostaj, kao danas, traje već dva meseca sa manjim oscilacijama.
Ulazim u rakovački dunavac. Nema nigde nikog, čak ni pecaroša na sremskoj obali.
Sunce polako izlazi i podiže maglu sa vode. Veslam tik uz obalu, ponekad ispod starih nagnutih vrba. Tešku rečnu tišinu remetim svojim prisustvom jedino što zvuci vesla u vodi podižu divlje patke. One su se već uparile, grupisale u parove. Znak da zima neminovno dolazi. Krupna sivkasta i sitnija u zelankasto crvenim bojama, to je par.
Ispred pramca kajaka, na proširenju gde se dunavac račva na dva kraka, nalazim jato prelepih belih labudova. Divne ptice. Velike, krupne, dostojanstvene i uvek u društvu. Ovo jato ima desetak komada. I one, kao i ja, upijaju ove divne jutarnje sunčeve zrake.
Moj nailazak ih samo toliko uzbudio da su se mirno, uspravnih vratova , pomerili ka suprotnoj obali. Ni one kao ni ja ne žele da poremete ovu tišinu. Inače, poletanje labudova u jatu je velika buka, udar krila o vodu, snažno, bučno veslanje nogu po površini vode i skoro obavezno zvučno graktanje. Srećom kao da smo se razumeli, ja sam bio obazriv, a oni su se mirno pomerili.

Počinjem da snažno veslam jer je ispred mene deonica u pravcu i tu obično gledam da se preznojim, ali i brže da je prođem. Dobar sprint do krivine me je preznojio. Prija mi taj napor i oznojano celo.
Krivina je tu ispred mene. Vreme je da se malo odmorim. Još uvek nema nigde nikog. Jutro je prelepo, a sam sam.
Veslam preko sat vremena i vreme je za kraći odmor. Osećam da bi mogao da razgibam noge. Odmor planiram na izlazu iz rakovačkog dunvca.
Evo izlaz je ispred mene. Dolazi trenutak odmora. Dunav je moćan.
Šta reći, kako opisati i dočarati ovo jutro.

Vredelo je jutros ustati ranije.
Copyright © 2009-2012. Dunavski Rafting All rights reserved