1/9
1/6

 

Deo V

 

Dule nam je jedno jutro doneo doručak. Časkanje je išlo u pravcu vadjenja potvrde za vožnju čamca do 12 m dužine i još za strance. Kako je razgovor odmicao, shvatimo da bi Jiri mogao da polaže i dobije taj certifikat. Nakačili smo se na internet, uzeli mobilne i kako ja volim da da kažem, akcija je krenula.  Jedna od mojih omiljenih parola je „Ne veruj rečima već akciji“.

Dobil smo sve informacije koje su nam bile potrebne, s obzirom da je bio petak i da smo bili u stisci s vremenom, pozvali smo taksi, otišli u ambulantu na Savskom vencu, gde je Jiri morao da prodje lekarsku kontrolu.

Naravno na prvom mestu od svih soba bila je soba gde se uplačuje lekarski, posle može dalje. Šetali smo po spratovima i čekali da se otvore neka vrata i kako bi brzo jurili do sledećeg sprata i opet čekali. Kao i u svakoj ambulanti penzioneri su bili glavni i plašili se da ne izgube svoj red.

Očni kod koga je Jiri već ušao, otvara vrata i poziva i mene, za svaki slučaj da prevodim.

Kod psihologa sma ostala ispred da sedim, ali je Jiri izašao sa osmehom na licu i krenuo da priča: „Da li znaš šta me je pitala“,“Pitala me je kako kupujem hranu“, i počinje smeh, „Rekao sma joj uzmem pare, udjem u prodavnicu, izaberem šta ću da jedem i platim“, smeh i dalje traje.

Sva sreća što je bio petak, skoro podne i što nije bilo gužve. Sve smo brzo uradili, ostalo je smao da Jiri čeka da ponedeljak i testiranje u Kapetaniji.

 

Povratak iz Grada je bio kao i svaki put, pord Save ispod mostova. Fascinira me kada neko ko ne poznaje Srbiju, kada je na proputovanju i kada relativno malo zna nešto o tom Gradu, kada mi otkrije i pokaže sasvim novi svet. Ovo pored Save, ispod mostova je bio novi svet za mene. Razrušene kuće, psi lutalice, smeće na sve strane. Da sam sama nikada ne bih prošla ovuda i ne bih videla drugi svet. U celom tom haosu, tamo se nalaze  dve prodavnice koje u bukvalnom smislu prodaju sve od igle do lokomotive, od mlečnih proizvoda i grickalica za klopu do polovnih bicikolva, zimske garderobe, preko alata i nameštaja. Nisam se usudila da fotografišem, stajali su sumnjivi likovi i pili pivo i to svaki put kada bih prolazila pored.

 

Deo VI