1/6
1/7

   Deo III

 

 

 

Provodili smo večeri na katamaranu. Smejali se Pavelu, jer on jedini ne govori engleski i svaka druga mu je “Ne razumem”, sa češkim akcentom. Uporedjivali šta se kako kaže na kom jeziku. Prepričavali kako su ljudi reagovali na njihovo pojavljivanje i njihovu priču o veslanju.
Bilo je i neprijatnih situacija. Išli su bosi – u mnogim očima su bili kao pokretni cirkus u Gradu.
U pojedine kafiće su ih puštali bose u nekim ne. Tamo gde su bili dobrodošli, vlasnik ih je obavezno pozdravljao i častio pićem.
Jedna od vrlo neprijatnih situacija koja nam se dogodila u četiri ujutro, po povratku sa svirke, hteli smo na jutarnju kafu, medjutim grupa telohranitelja koji su sedeli sa podignutim nogama na stolu, krenula je da nam dobacuje, sa “Indijaci, alo bre, gde ste krenuli šabani, stani bre”, shvativši da nama dobacuju, zaustavim se i vratim do njih. “Dobro jutro, u čemu je problem”, pitam. “Šta, šta,u čemu je problem, mjamuni, ne možete unutra”. Nasmešim se i pokušavam da objasnim da niko od nas nije ratoboran i da smo vrlo svi vrlo miroljubivi. I izmdju ostalog da su to moji gosti.
Počela je dreka, pogrdne reči su pljuštale od strane trojice momaka, koji su i dalje sve vreme sedeli sa podignutim nogama u ulozi nočnih čuvara kafića. Krenulo je da se zakuvava. Shvatim po njihovoj gestikulaciji i sve većim besom, pogrdnim rečima i grimasama koje su počeli da slažu, da neće biti dobro.
Brzo reagujem, pošaljem Pavela da kupi klopu i da se udalji, a Jiriju objašnjavam da smo ne poželjni i da idemo dalje. Jiri je hteo da razreši situaciju na vrlo ljubazan i civilizovan način, bez trunke podizanja tona. Momcima koji su sedeli, nešto je kliknulo, ne zalazim da li im je bila teška noć, da li je neko od njih saznao da ga je žena, devojka prevarila, pa sad izbacuje bes na nas, jedan je skočio i u dva koraka se stvorio izmedju mene i Jirija.
Podigla sam ruku, raširene šake i stavila mu na grudi. Drugom rukom sam držala Jirija za nadlakticu. Izbacivač je krenuo sa sve svojom telesinom na nas, mene. Odgurivala sam ga i govorila da sam žensko, da mu nisam apsolutno ništa ružno ni rekla ni uradila i da mi sad krećemo. On je gurao i dalje. Ostala dva momka koja su sedela za stolom su samo dolivala ulje na vatru, dobacujući vrlo ružne reči. Telohranitelju koji je bio u stavu spreman za napad, unela sam se u lice i rekla, “hej ne provociram te, pusti nas da idemo, shvatila sam te i mi sad idemo”. On u stvari mene nije ni gledao, gledao je preko mog ramena i verovatno pikirao kako da nakautira Jirija. Ponovo sam se unela i lice i rekla, “ti ne udaraš žene, jer si dobar momak i mi sad idem, ok”, ali i dalje je moja šaka na njegovim grudima. Bukvalno sam svojim telom išla ispred Jirija, da se u poslednjoj sekundi izbacivač ne predomisli i ne krene da ga pegla. Filmovi su mi se vrteli po mislima, ako skoči, ako krene da ga tuče, Pavel će uleteti, onda će i ova dvojica da skoče, biće krvi do kolena, posle hitna, stranci su, policija...
Otišli smo.

Deo IV